Renault Clio II je prilično pouzdan mali automobil, a ni održavanje i popravke nisu previše skupi, posebno na slabijim modelima. Najslabije tačke su vešanje, elektronika i kočnice, pa dobro proverite pre kupovine, jer mehanika u principu nije kvarljiva. Birajte modele posle 2001. godine, jer je dosta toga unapredjeno.
IZGLED
Renault Clio druge generacije je jedan od boljih superminija na tržištu polovnjaka, a ako ga zavolite na prvi pogled, pristaćete na par kompromisa.
Unutrašnjost je sasvim solidna, ali ako ste malo viši od proseka imaćete velikih problema da se udobno smestite a stvari će otežati i činjenica da se volan podešava samo po visini. Sedišta su mnogima premekana, pa kažnju davožnja uopšte nije udobna. Dobra stvar, koja kompenzuje donekle ove probleme, je mekano vešanje koje dobro apsorbuje rupe i neravnine na putu.
Ovo, naravno, ima za posledicu veća naginjanja u krivinama sa izuzetkom RenaultSport 172 trkačke varijante čija podešavanja su potpuno izmenjena.
MOTOR
Od benzinaca, tu su maleni 1.2L i 1.4L, sličnih performasni, sa prosečnom potrošnjom od oko 6 litara bezolovnog benzina i nešto jači 1.6L sa malo većim izdacima na pumpi. Po nama, najbolji izbor, što se benzinskih motora tiče, je 1.2L 16V koji je sasvim dovoljan za omalenog Francuza.
Što se tiče dizela, u početku su ugrađivani stari 1.9L sa pumpom brizgaljkom, ali od aprila 2001. su uvedeni common rail 1.5dci motori koji su za svaku preporuku. Veoma tihi i štedljivi, višestruko bolji od svojih prethodnika.
KVAROVI
Prema istraživanjima tržišta, ovo je najpouzdaniji Reno u poslednje vreme. Najslabije tačke su mu vešanje, kočnice i elektrika. Ako slučajno i pronađete varijantu sa automatskim menjačem, naša preporuka je da je zaobiđete.
Postoje podaci o problemima sa otvaranjem i zatvaranjem haube pa oprez pri kupovini. Kvarovi na samom motoru nisu česti, ali ukoliko se dese, popravka može biti dosta skupa, posebno kod dizela.
src="http://pagead2.googlesyndication.com/pagead/show_ads.js">
